На тржишту видео игара које се све више развија ка реалистичној графици, истина је да ће увек постојати празнина за игре које управо траже старију естетику, будући да Драв Ридер велики експонент овог кретања због његових дефинисаних карактеристика.
У црно-белој боји
Прва ствар која ће нас изненадити у вези са игром је да је само у црно-белој техници, што јој даје огромну ретро естетику. Овоме морамо додати да стил читавог графичког интерфејса евоцира више протеклих деценија од тренутног, па смо суочени са Времеплов стављен у најсофистицираније мобилне уређаје тог тренутка, што резултира чудном комбинацијом која ми се бар много свидела.
Тачно је да би можда игра могла мало више порадити на графичком делу, али тај осећај може бити узрокован и одсуством боја и зато што њен програмер управо тражи апсолутна једноставност. Нисам толико љубитељ овог радикалног концепта, али знам да многи од вас јесу и стога је јасно да ће вам се свидети ова игра.
Непоправљива контрола
Ако постоји слаба тачка у овој игри, за мене то је контрола. Навикнути на игре попут Бике Раце Про у којима се подстиче употреба акцелерометра, у Драв Ридер-у се кладимо на дугмад на екрану, систем који ме никада није уверио и за који сам јасан да никада неће, јер повратне информације које даје физичко дугме је немогуће него додирни екран. Стога се не чини најбоље решење за ову игру, а по мом мишљењу метод који је требало применити је убрзање и кочење додиривањем подручја на екрану, док би за управљање нагибом било много боље користити иПхоне сензори директно.
Овај преглед уопште не чини игру лошом, далеко од тога. Игра је смешно забавно и потенцијално изазива зависност, па га препоручујем свим љубитељима ретроа који траже једноставну и минималистичку игру помоћу које с времена на време проводимо оне тренутке које имамо. А узимајући у обзир да док пишем ове редове бесплатан, верујем да се усуђивањем да испробам ништа не губи. Хајде да се играмо!
Наша процена
Más Información – Real Basketball, ideal para jugar contra amigos